Uvod legal issues Prvi od ciljeva Povelje Ujedinjenih Nacija (glava 1, glan 1) je: Da ocuva medjunarodni mir i bezbednost i u tu svrhu da preduzima efektivne kolektivne mere radi sprecavanja i otklanjanja svega sto grozi miru i suzbijanju akata agresije i drugih povreda - da razvija prijateljske odnose medju nacijama zasnovane na celu ravnopravnosti - da ostvari medjunarodnu saradnju u resavanju medjusobnih problema - U clanu 2. Povelje predvidjeno je da Organizacija radi na sledeci nacelima: 1. Organizacija pociva na nacelu suverene jednakosti svih clanova 2. Svi clanovi resavaju svoje medjunarodne sporove mirnim sredstvima na takav nacin da medjunarodni mir, bezbednost i pravda ne budu dovedeni u opasnost. Dakle, Jugoslavija kao osnivac i clan OUN ima pravo na mirno resavanje svih sukoba sa bilo kojom zemljom clanicom OUN. Ova, citirana, uvodna temeljna nacela Povelje Ujedinjenih Nacija su dovoljna za razmatranje kljucnih pravnih pitanja, vezanih za NATO agresiju na SRJ. 1. O PROTIVPRAVNOSTI ORUZANOG NAPADA NATO Oruzana agresija, zemalja clanica NATO, protivna je osnovnim principima Povelje Ujedinjenih Nacija, jer pre svega, umesto da se sporna pitanja na Kosovu resavaju mirnim putem, sto Povelja proklamuje, NATO pokusava da ih resi silom. Pogazena su nacela pravde i medjunarodnog prava o suverenosti i jednakosti zemalja clanica, te da se ne moze oruzano intervenisati bez odluke Saveta bezbednosti OUN. Grubo je narusena suverenost SRJ, koja je ovlascena da na podrucja SRJ resava sva unutrasnja pitanja, prema clanu 2. tacka 7. Povelja Ujedinjenih Nacija. Jugoslavija se legitimno bori protiv terorista na Kosovu, koje NATO uzima u zastitu ne zbog njih niti zbog kosovskih Albanaca-Siptara, vec jedino radi svojih interesa i potreba da zavlada i ovim - jugoslovenskim prostorom. Kosovski problem, problem ljudskih prava, moralni principi su samo izgovori za oruzanu intervenciju. Ni u jednom kraju sveta, NATO ne resava oruzanim napadom, ovakve stvarne a pogotovu ne izmisljene probleme. Za NATO, ni Srbi, ni Siptari, nisu vazni, jer ubijaju i jedne i druge i ostale gradjane, i razaraju Kosovo, Vojvodinu, celu Srbiju i Crnu Goru. Vazan im je njihov cilj i makijavelisticki ne biraju sredstva radi ostvarenja istog: bombardovanje, izazivanje ekoloskih katastrofa, falsifikate, obmane i lazi. Ocigledno je akt oruzanog napada NATO PROTIVAN Povelji UN i medjunarodnom pravu. 2. O PRAVNOJ SNAZI POVELJE UN Sledece pitanje o kome bi vredelo, o kome bi imalo smisla, govoriti je pitanje pravne snage Povelje Ujedinjenih Nacija i ugovora o osnivanju NATO-a. Prema clanu 53. Povelje Ujedinjenih Nacija propisano je da se nikakva prinudna akcija po regionalnim ugovorima nece moci preduzeti bez odobrenja saveta bezbednosti. Kako su sve zemlje clanice NATO clanice i UN valja imati u vidu da je Poveljom resenom pitanje uskladjenosti odnosno podudarnosti i pravne snage Povelje UN i drugih bilateralnih ili multilateralnih odnosno regionalnih ugovora. Pitanje je: Sta je starije Povelja UN ili Ugovor o osnivanju NATO??? U clanu 103 Povelje predvidjeno je da nepodudarnost Povelje i drugog ugovora za clanice Organizacije Ujedinjenih Nacija podrazumeva da ce se primenjivati povelja UN odnosno DA CE TO PRAVO BITI MERODAVNO. Drugim recima, cak i kada bi prema medjunarodnom ugovoru o osnivanju NATO postojao PRIVID PRAVA ZA ORUZANI NAPAD NA SRJ, zemlje clanice organizacije UN ne bi se pravno mogle pridrzavati ugovora o osnivanju NATO, vec bi se morale podvrgnuti primeni Povelje UN, koja zabranjuje oruzanu intervenciju na suverenu drzavu bez odluke Saveta bezbednosti. 3. ZASTO ORUZANI NAPAD? Postavlja se normalno pitanje: Zasto su se zemlje clanice NATO odlucile na ovakvu oruzanu agresiju??? Pre svega, iz tog razloga, sto kroz Savet bezbednosti UN nisu uspele da izdejstvuju odluku za oruzanu intervenciju u SRJ zbog opste poznatog veta kojim su se posluzile Kina i Rusija, stalne clanice i Zimbabve, nestalna clanica Saveta bezbednosti. Iz tog razloga, NATO se odlucio na oruzanu intervenciju, tako sto je prakticno isfabrikovao fiktivan razlog za to, tvrdeci da je delegacija Jugoslavije odbila da potpise ponudjeni sporazum u Rambujeu. Samo odbijanje ponude potpisivanje jednog sporazuma nije razlog za medjunarodnu oruzanu intervenciju, odnosno za rat. Ponudjeni sporazum je nudio Jugoslaviji gubitak suvereniteta odnosno zahtevan je ulazak NATO trupa u Jugoslaviju na Kosovo, referendum na Kosovu kroz 3 godine. To je zapravo, bio ultimatum za koji se unapred znalo da ga delegacija Jugoslavije ne moze potpisati. RAT NAM NIJE OBJAVLJEN NI OD JEDNE ZEMLJE Nijedna od zemalja clanica NATO-a nije nam objavila rat. Postavlja se logicno pitanje zasto nas bombarduju bez objave rata??? Zbog toga sto se na ovaj nacin prikriva, izbegava ili zamagljuje odgovornost sefova drzava, vrhovnih predstavnickih tela u svim drzavama koje normalno donose odluku o ratu i miru, za izazvani oruzani sukob. Drzave clanice NATO-a prenose deo svog suvereniteta na NATO i stavljaju na raspolaganje deo svojih oruzanih snaga, ali moramo imati u vidu da su drzave medjunarodno pravni subjekti, NATO nije medjunarodno pravni subjekt, nije suverena drzava, nema prakticno imovine, sem imovine zemalja clanica, ne odgovara po nacelima medjunarodnog javnog prava, niti po nacelima privatnog prava za naknadu stete. Prema tome pitanje politicke i pravne odgovornosti za izazivanje oruzanog sukoba - agresije na Jugoslaviju, drzave clanice NATO-a su prenele na NATO. One su se drugim recima zaklonile iza NATO-a. Kao jedan od glavnig razloga koga je generalni sekretar NATO-a, Havier Solana izneo u stampi za napad na Jugoslaviju, je odbrana moralnih vrednosti na kojima ce se Evropa bazirati. Molim Vas lepo, odbrana moralnih vrednosti nije u medjunarodno-pravnom smislu nikakav razlog za oruzani napad grupe drzava udruzenih u NATO na jednu suverenu zemlju. Ocigledno se radi o pribavljanju medijskih pokrica, medijskih lazi, da bi se oruzani napad opravdao, odnosno da bi se neuspeh oruzanog napada koji je do sada evidentan, sem uzasnih razaranja, opravdao. Izvan pravnih aspekata ovih pitanja, mislim da moramo napomenuti da je strahovita medijska priprema uoci oruzanog napada, pa i u toku samog napada simptomaticna i da ona sluzi za pokrice i prikrivanje pravnih ciljeva, a i za opravdanje oruzanog napada na suverenu drzavu. Vecina gledalaca televizije, slusalaca radija, citalaca novina razumese, da ne mogu znati sve pravne politicke ciljeve i finese medjunarodno-pravnih odnosa, to su posebne, to su posebne discipline i za profesionalce. Zbog toga ispaljivanje parola kao sto su odbrana moralnih vrednosti i tako dalje, predstavlja samo bacanje prasine u oci, zamagljivanje odgovornosti za rat. Medijskom kampanjom, skoro monopolskom, namerava se stvaranje privida opravdanja za oruzanu agresiju. Setite se stava koga parafraziram: Albanci treba da potpisu Sporazum a ako Srbija to odbije onda NATO ima osnov da bombarduje Srbiju. 4. ODGOVORNOST ZA AGRESIJU I MEDJUNARODNI SUD PRAVDE Razume se, postavice se pitanje okoncanja ovog sukoba i pitanje odgovornosti za izazvani oruzani napad na SR Jugoslaviju. Kada je u pitanju odgovornost za izazvani oruzani napad, moramo imati u vidu da, sto se Povelja Ujedinjenih Nacija tice, ona predvidja i nadleznost drugih sudova. Postavlja se pitanje da li mogu domaci - Jugoslovenski sudovi biti nadlezni za utvrdjivanje krivicne odgovornosti i odgovornosti za naknadu stete. Ja ne bih ulazio u aspekt krivicne odgovornosti, to nije moja oblast. Sto se tice odgovornosti za naknadu stete, u principu, domaci sudovi mogu biti nadlezni za presudjenje sporova u kojima ce tuzilac biti jugoslovenska strana, fizicko ili pravno lice, a tuzeni najpre bih rekao clanica NATO, ako se to moze utvrditi drzava cije su snage izazvale stetu, a ako se to ne moze utvrditi onda sve zemlje clanice NATO-a, koje ucestvuju u oruzanom sukobu. Manji problem kod ovakvih sporova bice donosenje presude. Daleko veci problem bice izvrsavanje, odnosno izvrsenje takve jedne sudske odluke, zbog toga sto je to odluka domaceg suda, koja podleze kasnije dobijanju klauzule da je ona izvrsna, priznavanju i izvrsenju takve odluke u jednoj stranoj drzavi. Imajuci u vidu odnos snaga u svetu smatram da ce to biti djavolski tezak posao. Sto se tice odluke Medjunarodnog suda pravde, zemlje clanice Ujedinjenih Nacija su duzne da izvrsavaju odluke medjunarodnog suda pravde. O OGRANICENOM SUVERENITETU Pitanje kojim se takodje moramo baviti, kada se ova tema razmatra, je pitanje ogranicenog suvereniteta koje NATO u svakom slucaju postavlja na najizrazitiji nacin sada, zahtevima za novo uredjenje sveta odnosno novi svetski poredak. Taj novi svetski poredak je u stvari poredak zasnovan na primeni sile A NE NA PRAVU. Radi se o pravu sile, a ne o sili prava. Zahtevi zemalja kontakt grupe, bez Rusije, bili su jasni - da se dozvoli da zemlje clanice NATO-a uz ucesce i Rusije, koja nije clan NATO-a, stupe na teritoriju Jugoslavije i da one ucestvuju u implementaciji odnosno sprovodjenju sporazuma koji je bio predlozen u Rambujeu ili drugog sporazuma. Razume se da je to Jugoslavija odbila, jer to znaci da bi se ona dobrovoljno odrekla ovog suvereniteta. Takav zahtev postavljen od vodecih clanica NATO-a i clanica kontakt grupe, sem Rusije, jeste, razume se, zahtev da se ogranici suverenitet jedne drzave. To sto one traze od nas ne prihvataju kao reciprocitet u nekim svojim odnosima, ni slucajno. Dakle, ocigledno se radi o demonstraciji sile. Ocigledno je protivpravnost napada zemalja NATO-a. Kod unutrasnjih pitanja za jednu suverenu drzavu, A TO JE SVAKAKO PITANJE AUTONOMIJE POKRAJINE KOSOVO, treba reci da je ono predvidjeno u clanu 2. tacka 7. Povelje Ujedinjenih Nacija. Povelja ne daje ni u kom pogledu pravo Organizaciji Ujedinjenih Nacija da se mesa u Zamislite da se postavi pitanje vracanja Teksasa Meksiku pred Ujedinjene Nacije, ili pred NATO, ili da se postavi pitanje referenduma i secesije Korzike, Tirola, Irske, a tek da se resava na nacin na koji to NATO pokusava da resi pitanje Kosova u Jugoslaviji??? Imajuci u vidu bezobzirnost i upornost NATO-a u agresiji na Jugoslaviju bojim se da je ova godina, kraj drugog milenijuma, kada Medjunarodno javno pravo dozivljava pomracenje ali da je istovremeno zapaljen medjunarodnim odnosima. Ne bih menjao ponos i moje drzavljanstvo REPUBLIKE SRBIJE I JUGOSLAVIJE ZA DRZAVLJANSTVO BILO KOJE CLANICE NATO. To je moje emotivno i racionalno merilo. Podseticu Vas da je svojevremeno De Gol, uvidevsi prevelik uticaj SAD na rad Organizacije Ujedinjenih Nacija izjavio: Organizacija ili dezorganizacija. Ali setimo se reci Kutuzova u vreme Napoleonovog pohoda na Rusiju: Izdrzati, izdrzati, izdrzati… (Tako je govorio i Velington u bitci sa Napoleonom). Pancevo, 21. 04. 1999. mr Vladimir Tamindzic, advokat

NATO AGRESIJA

agresija @ pancevo.co.yu